O POKAZATELJIMA-ZNAKOVIMA SREĆE I NESREĆE

  • Published in
U ime Allaha, Svemilosnog, Milostivog!

Hvala Allahu, Gospodaru svih svjetova, Sveopćem Dobročinitelju, Milostivom. Neka je salavat i selam Allahovom miljeniku Muhammedu, ‘alejhis-selam, njegovom časnom Ehli-bejtu, svim ashabima i onima koji slijede njegovu uputu do Sudnjega dana.

 

     «Svaka duša (osoba) zalog je onoga što je stekla, osim onih na desnoj strani, oni će se u dženetskim baščama raspitivati o zločincima: 'Šta vas je u Sekar dovelo?' 'Nismo', reći će, 'bili od onih koji su klanjali i od onih koji su siromahe hranili i u besposlice smo se sa besposlenjacima upuštali, i Sudnji dan smo poricali, sve dok nam smrt nije došla'. Njima posredovanje posrednika neće koristiti. Pa zašto se oni okreću od opomene, kao da su divlji magarci preplašeni pobjegli od lavova?! Da! Svaki bi čovjek od njih htio da mu se daju listovi rašireni. Nikad, jer oni se onog svijeta ne plaše! Uistinu! Kur'an je pouka, i ko hoće, na umu će ga imati, i na umu će ga imati samo ako Allah bude htio, On je Jedini dostojan da Ga se boje i On jedini prašta» (Muddesir, 38.-48.).

     «Kad bi svi za njih posredovali, ne bi im koristilo» (Bejdavija u svome «Tefsiru»).

Ebu-Hurejre, r. a., prenosi da je upitao Allahovog Poslanika: «Ko će na Sudnjem danu biti najsretniji kad je u pitanju tvoj šefa'at (posredovanje, zauzimanje)?» Rekao je: »Najsretniji čovjek na Sudnjem danu kad je u pitanju moj šefa'at bit će onaj ko je izgovorio La ilahe illellahu - iskreno iz svoga srca».

     Prenosi se da je Resulullah, ‘alejhis-selam, rekao:

     »Ko kaže iskreno La ilahe illellahu, ući će u Džennet!»

     Rečeno je:

     «Šta se podrazumijeva pod iskrenošću izgovaranja La ilahe illellahu?»

     Rekao je:

     «Da ga spriječi od vršenja harama» (Buhari i Ahmed).

     Rekao je Ebu-Jezid Bistami:

     »Dosad me porazio samo jedan čovjek iz Belha. Kad nam je stigao, pitao me: 'O Ebu-Jezide, gdje je kod vas granica zuhda (odricanja i pobožnosti, asketizma)?' Rekao sam mu: 'Kad imamo - jedemo, a kad nejmamo - saburimo; strpljivi smo'. On mi je rekao: 'Tako se kod nas u Belhu ponašaju psi: kad im damo - jedu, kad im ne damo - strpljivi su u lancima'. Upitao sam ga, kaže Ebu-Jezid: 'Gdje je kod vas granica zuhda?' Rekao je: 'Kad nejmamo - strpljivi smo, a kad imamo - dajemo drugima, makar i nama bilo potrebno'» («Mukašefetu-l-kulubi», Gazali).

 

    «Znaj da su sljedeći znakovi sreće:

    Biti asket prema Dunjaluku, a žuditi za ahiretom,

    Biti zauzet ibadetom i učenjem Kur'ana,

    Malo govoriti kad nije potreba za govorom,

    Čuvati pet obaveznih namaza,

    Sačuvati se od harama, malih i velikih,

    Druženje sa dobrim ljudima,

    Biti skroman i ne oholiti se,

    Biti darežljiv i plemenit,

    Biti milostiv prema Allahovim stvorenjima,

    Biti koristan ljudima,

    Sjećati se često smrti» (iz knjige «Tenbihu-l-gafilin»).

 

    «Znaci nesreće su sljedeći:

    Biti pohlepan u skupljanju imetka,

    Zaokupljenost ispunjenjem strastima i prohtjevima,

    Biti bezobraznog rječnika i mnogo ogovarati,

    Ne voditi računa o pet obaveznih namaza,

    Družiti se sa pokvarenim (nemoralnim) ljudima,

    Biti ružnog ahlaka (ponašanja),

    Biti ohol i hvalisavac,

    Biti na štetu ljudima,

    Nemati milosti prema vjernicima,

    Biti škrt,

    Ne sjećati se smrti» (iz knjige «Tenbihu-l-gafilin»).

 

    Rekao je Allahov Poslanik, ‘alejhis-selam:

    «Znakovi nesreće su u četvero: u zaboravu prošlih grijeha, a oni su kod Allaha sačuvani; sjećati se i spominjati učinjenih dobrih djela, a ne zna se jesu li primljena ili nisu; ugledati se u dunjalučkim poslovima u onoga ko je iznad tebe i ugledati se u vjeri u onoga ko je ispod tebe».
 

München, 28. safer 1423. h. g./10. maj  2002. godine, hatib: Fikret ef. Arnaut - Minhen
FaceBook